U novom izveštaju ove organizacije, objavljenom 5. decembra, među državama u kojima je Kina uspostavila tajne policijske stanice pominje i Srbija.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) je saopštilo da nema saznanja o navodnim kineskim policijskim stanicama u Srbiji.
Da je Kina oformila najmanje 102 tajne policijske stanice u 53 države čiji je zadatak da prate, uznemiravaju i, u nekim slučajevima, proteruju kineske državljane koji žive u egzilu, naveo je Safeguard Defenders.
Peking je, kako se navodi, kao osnov za otvaranje tajnih stanica koristio bilateralne sporazume sa državama Evrope i Afrike.
Safeguard Defenders je izvestio da se najmanje jedna ilegalna operacija “ubeđivanja državljanina da se vrati u Kinu” dogodila u Parizu, u Francuskoj. Takođe, postoji najmanje 80 dokumentovanih slučajeva da su policijske stanice u inostranstvu pomagale u operacijama hvatanja ili pritiska na kineske državljane da se vrate u Kinu.
Otkrića iz izveštaja su u suprotnosti sa izjavama kineskih vlasti da stanice samo pružaju administrativne usluge, saopštila je organizacija.
Prvi izveštaj, objavljen u septembru, obuhvatao je 54 lokacije stanica, a novi izveštaj je dodao još 48 mesta.
Među pomenutim zemljama je i Rumunija, ali se ne zna tačna lokacija “policijske stanice”. Umesto toga, u izveštaju se pominje sporazum koji je sa kineskim vlastima sklopila lokalna policija u okrugu Ilfov. Lokalne vlasti priznaju “propust” koji se navodno dogodio 2016. godine, ali tvrde da sporazum nema zakonsku osnovu i da je ostao samo na papiru.
“Sastavljen je sporazum o bratimljenju sa jednim gradom u Kini. On je uključivao i saradnju policija gradova Nantong i policije Dobroeštija, bez preciziranja koje policije“, izjavio je gradonačelnik Valentin Laurentiu Condu.
‘Kršenje ljudskih prava i teritorijalnog i pravnog suvereniteta država’
Laura Harth, aktivistkinja za ljudska prava u organizaciji Safeguard Defenders, izjavila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su policijske stanice “prerušene” u konzularna predstavništva. Međutim, kako kaže, vode ih ljudi iz Odeljenja za rad Ujedinjenog fronta – važnog tela Komunističke partije, zaduženog za širenje kineskog uticaja i propagande u inostranstvu.
Istakla je i da bi kineska vlada mogla da sprovodi svoje nezakonite aktivnosti i bez memoranduma o saradnji, što se dešavalo u pojedinim zemljama.
RSE: Kada je reč o Rumuniji, da li je u pitanju pilot program ili policijska stanica, kao u drugim zemljama?
Laura Harth: Postoje dva pilot projekta koja smo označili u našem izveštaju, u Italiji, 2016. i 2018. godine. Dva različita biroa za javnu bezbednost u Kini govorila su o tim stanicama u Milanu kao o pilot projektima.
Što se tiče Rumunije, prema informacijama koje imamo od kineskih vlasti, policijsku stanicu u inostranstvu je osnovao Biro za javnu bezbednost kineskog grada Nantonga. Lokalna policijska uprava Dobroešti u Rumuniji je navodno potpisala memorandum o saradnji sa Centrom za vezu između prekomorske i lokalne policije u Nantongu.
Dakle, iz izjava kineskih vlasti čini se da je postojao dogovor sa vlastima, sa policijom u Dobroešti, o osnivanju centra ovog tipa. Ali to treba proveriti kod rumunskih vlasti i od njih tražiti odgovor.
RSE: Da li je dogovor sa rumunskim vlastima sklopljen državnom ili lokalnom nivou?
Laura Harth: Prema navodima vlade u kineskoj pokrajini Nantong, postojao je sporazum, memorandum sa policijskom upravom u Dobroešti. To kažu zvanični organi vlade Nantonga u Kini. Ali ovo je pitanje na koje rumunske vlasti moraju da odgovore. Kao što sam rekla, vlada Nantonga tvrdi da je rumunska vlast dala saglasnost.
RSE: Šta znamo o toj policijskoj stanici? Kada je osnovana, koliko je velika?
Laura Harth: Nemamo takve informacije o tom konkretnom slučaju u Rumuniji. Naši izveštaji se zasnivaju isključivo na onome što su o stanicama širom sveta rekle same kineske vlasti. Dakle, mi zapravo ne istražujemo svaku stanicu u svakoj zemlji. Ono što mogu da kažem je čemu su ove stanice služile i čemu služe i danas.
‘Transnacionalna represija Komunističke partije Kine’
RSE: Šta je njihova aktivnost?
Laura Harth: Prva stvar je pružanje takozvanih “konzularnih usluga”. Pružaju ih ljudi povezani sa Radnim odeljenjem Ujedinjenog fronta. Znamo da je to entitet, globalna mreža, koja pokušava da utiče na osobe i firme izvan Narodne Republike Kine. Ne ograničava se samo na političku, komercijalnu i akademsku sferu, i teži da uskladi politike i aktivnosti drugih zemalja i drugih lokalnih samouprava sa interesima Komunističke partije Kine.
A te aktivnosti, očigledno, uključuju pokušaje da se ućutkaju kritike na račun Kine iz inostranstva.
Iako stanice navodno pružaju ono što bismo smatrali konzularnim uslugama – obnavljanje pasoša, vozačkih dozvola i slično, njihova svrha i zakulisna uloga vezana je za pokušaj da se ublaže kritičari Komunističke partije Kine.
Trebalo bi da bude vrlo jasno da je prema međunarodnom pravu, posebno Bečkoj konvenciji o konzularnim odnosima, ovo potpuno nezakonito osim ako vlada domaćin nije izričito pristala na to. A postoje zemlje koje su to uradile, kao što je Južna Afrika.
Takođe, koriste se i u kampanji transnacionalne represije Komunističke partije. Kampanja je, zvaničnim podacima kineskih vlasti, skoro četvrt miliona ljudi primorala da se vrate u Kinu protiv svoje volje, od 2014. do sada. Ove stanice igraju izuzetnu ulogu u tome.
Imamo svedočenje kineskih Biroa za javnu bezbednost, uključujući one u Nantongu, da su stanice bile uključene da vrše pritiske nad građanima da se vrate u Kinu, što je ozbiljno kršenje teritorijalnog i pravnog suvereniteta, kao i fundamentalnih ljudskih prava.
‘Pokrenuti zvanične istrage’
RSE: Da li znate da li je neki kineski državljanin koji živi u Rumuniji bio primoran da se vrati u Kinu?
Laura Harth: Nemamo pojedinačne primere iz Rumunije. Razumljivo je, očigledno, da je primere izuzetno teško pronaći.
Širom sveta pronalazimo izveštaje o tome, ali su oni veoma ograničeni. Ono što znamo su zvanične brojke kineskih vlasti – skoro 250.000 za manje od deset godina, iz preko 120 zemalja. Dakle, ovo je problem koji pogađa gotovo svaku zemlju na svetu. Teško bi bilo zamisliti da Rumuniju to nije pogodilo.
Jedna od stvari koje tražimo od vlada, pored ostalog, je da preispitaju i suspenduju ove vrste bilateralnih sporazuma ako postoje. Tražimo i da pokrenu zvanične istrage ovih policijskih stanica, ali i mreža koje ih vode i koje su uključene u nelegalne operacije.
Bitno je i da se uspostavi odgovarajuća zaštita građana i mehanizmi za prijavu, jer znamo da se to dešava, ljudi su često uznemiravani. Uznemiravanje može biti na društvenim mrežama, putem poruka, telefonskih poziva.
I Rumunija, i druge demokratske zemlje, muče se kako da pristupe ovom problemu. Mislimo da je važno da se demokratske zemlje okupe kako bi pokušale da koordiniraju zajednički odgovor, da uče iz najboljih praksi drugih zemalja i da zaista pruže koherentan odgovor na pretnje osnovnim ljudskim slobodama.
RSE: Da li je policijska stanica mogla da funkcioniše i pre potpisivanja memoranduma? Na primer, da je kineska vlada htela da ilegalno izvuče svog državljanina iz Rumunije, da li je to mogla učiniti bez ovog memoranduma?
Laura Harth: Da, mogla je. I verovatno jesu. To rade po celom svetu godinama. Mogli su to i bez policijske stanice, kao što to rade u mnogim zemljama gde ih nemaju. Dakle, koriste različite metode, vrlo smo ih opsežno opisali u našem prethodnom izveštaju ‘Nedobrovoljni povratak’ koji je objavljen u januaru.
Dakle, da, moglo se i bez sporazuma. Ali ako postoji takav sporazum, to je izuzetno problematično, to je pitanje nacionalne bezbednosti Rumunije, ali i problem za ljude koji putuju u Rumuniju.
‘Na meti državljani drugih zemalja’
RSE: Da li Peking cilja samo kineske ili i druge državljane?
Laura Harth: Kada je reč o ilegalnim aktivnostima repatrijacije, očigledno je da većina tih ljudi ima kinesko državljanstvo, a žive u inostranstvu, ali nije ograničeno na to. Na primer, imamo švedskog državljanina, Gui Minhaija (Gui Minhai), koji je kidnapovan sa Tajlanda i vraćen u Kinu. Ima i drugih ljudi koji su prošli kroz to.
Što se tiče drugih načina transnacionalne represije Kine, na primer – pretnje, uznemiravanja, zastrašivanja, koji možda nisu usmereni ka tome da se osoba vrati u Kinu, već da se ućutka, sve češće smo viđali da se to dešava protiv stranih kritičara.
Poznato je da su poslanici danskog i britanskog parlamenta upozoreni da ne putuju u zemlje koje imaju ugovore o ekstradiciji sa Kinom ili Hong Kongom, jer bi mogli da budu u opasnosti od zahteva za ekstradiciju ili od raspisivanja poternica Interpola.
Komunistička partija Kine koristi sva sredstva koja su joj na raspolaganju da pokuša da suzbije neslaganje, da vrati ljude i da ih kontroliše, i da u svet iz Kine prenese ovu klimu političkog terora.
‘Saučesništvo pojedinih zemalja’
RSE: Izveštaj govori o određenim državama saučesnicama. Da li je to slučaj i sa Rumunijom?
Laura Harth: Tamo gde vidimo saučesništvo vlade je, na primer, kada postoje izričiti sporazumi, na primer, Južna Afrika. Vlasti Južne Afrike ne poriču da imaju sporazume kada su u pitanju aktivnosti stanica, pokušaji ilegalne repatrijacije.
Videli smo tokom godina saučesništvo pojedinih zemalja, posebno u Centralnoj Aziji – na primer, da se ljudi vrate u Kinu bez ikakve pravne garancije koju bi trebalo da imaju po međunarodnom pravu.
Naš izveštaj ne želi nikoga da optuži. On samo opisuje šta kineske vlasti kažu, a kineske vlasti su pomenule Rumuniju. To je naš poziv rumunskoj vladi da sprovede istragu. A ako nisu potpisali ovaj sporazum, treba da pozovu kineskog ambasadora na razgovor, kao što su to uradile druge zemlje, kao i da utvrde ko je potpisao sporazum i da li je to uradila lokalna policijska uprava u Dobrešti.
Znamo da Komunistička partija voli da namami lokalne vlasti, koje možda nisu dovoljno informisane o tome šta se dešava. Dakle, ovo je poziv da se ovi slučajevi ispitaju i da se raskinu sporazumi, ako postoje.
Priredila: Nevena Bogdanović
