“To je učinjeno jer se statut i principi te organizacije zasnivaju na međunarodnom pravu, demokratskim vrednostima i ekonomskim vezama, a sve to je prekršeno ruskom invazijom na Ukrajinu”, rekao je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) poslanik u Parlamentu Ukrajine i član ukrajinske delegacije BSEC-a, Vadim Ivčenko (Vadym Ivchenko).
Nakon toga, kako je rekao, ruski predstavnici su napustili sednicu.
Ivčenko je 7. i 8. decembra učestvovao na sednici Parlamentarne skupštine BSEC-a u Beogradu, kojom trenutno predsedava Srbija.
Osim Ukrajine, Rusije i Srbije, članice te organizacije su: Albanija, Azerbejdžan, Gruzija, Moldavija, Rumunija, Jermenija, Bugarska, Grčka, Severna Makedonija, Rusija i Turska.
BSEC je osnovana 1992. kada su šefovi 11 država u Istanbulu u Turskoj potpisali Deklaraciju i Bosforski dogovor.
Organizaciji su se kasnije pridružile Srbija i Severna Makedonija.
Cilj je bolje povezivanje i jačanje ekonomske saradnje među državama članicama.
Na početku zasedanja 7. decembra u Beogradu, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da je “evidentno da postoji kriza u organizaciji i problem funkcionisanja” zbog čega se razgovara o tome “da li će Srbija biti predsedavajuća u narednih šest meseci”.
“Srbija stoji na raspolaganju da pomogne prevazilaženje i funkcionisanje ove organizacije”, rekao je Dačić.
Ne propustite da pročitate: Sve vlade Ivice Dačića
Ivčenko u intervjuu za RSE objašnjava šta su bile ključne poruke ukrajinske delegacije i kakav odgovor su dobili od srpskih zvaničnika.
Srbija, iako se usaglasila sa rezolucijama Ujedinjenih nacija (UN) i deklaracijama Evropske unije (EU) kojima se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, odbija da uvede sankcije Rusiji uprkos ponovljenim pozivima Brisela.
Usklađivanje Srbije sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom jedan je od ključnih uslova za njeno članstvo u EU.
Ukrajina je takođe država kandidat za članstvo u EU. Status kandidata dobila je u junu, zajedno sa Moldavijom.
RSE: Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je povodom sednice Organizacije crnomorske ekonomske saradnje u Beogradu da postoji kriza unutar organizacije zbog rata u Ukrajini i da je potrebno povezivanje unutar organizacije. On je takođe rekao da postoje izazovi u tome da Srbija predsedava organizacijom. Kako to komentarišete?
Ivčenko: Ova situacija u BSEC-u ista je kao u drugim organizacijama, u drugim institucijama, Evropskoj komisiji, u Parlamentu svih država članica EU, u Ujedinjenim nacijama zbog rata. I nije to samo rat, to je agresija jedne države na drugu državu. Time je prekršeno međunarodno pravo. Ovaj rat ne poštuje demokratske vrednosti.
Države su (u okviru sednice Parlamentarne skupštine Organizacije crnomorske ekonomske saradnje prim. aut.) počele da diskutuju i otvoreno iznose svoje stavove. Većina demokratskih država podržava Ukrajinu, podržavaju međunarodno pravo, teritorijalni integritet Ukrajine. Oni podržavaju Ukrajinu i Ukrajince.
U okviru ove Parlamentarne skupštine imamo situaciju gde je ukrajinska delegacija tražila da se ne da mandat ruskim predstavnicima u organizaciji, jer statut i principi ove parlamentarne skupštine zasnivaju se na međunarodnom pravu, demokratskim vrednostima i ekonomskim vezama. Sve je prekršeno zbog ruske agresije.
Tako da moramo da im (članovima ruske delegacije) pokažemo da se mi, sve evropske države i države kandidati za članstvo u EU, pridržavamo međunarodnog prava i naravno da poštujemo Statut Parlamentarne skupštine BSEC-a.
Iz tog razloga većina država crnomorskog regiona je glasala da se članovima ruske delegacije ne da mandat, tako da je njima povučeno pravo da glasaju na skupštini. Oni su tada napustili sednicu Parlamentarne skupštine. Naredna sednica će biti za šest meseci i države bi ponovo trebalo da glasaju o tome da li će ili neće dati mandat ruskoj delegaciji da glasa ili ne.
RSE: Kakva je reakcije bila članova delegacije Srbije na sednici?
Ivčenko: Tri države su glasale za to da se članovima ruske delegacije da pravo glasa – to su Srbija, Turska i Jermenija.
RSE: Da li ste imali priliku da razgovarate sa srpskim zvaničnicima u okviru Skupštine BSEC-a? Šta su bile vaše ključne poruke, šta su vam oni odgovorili?
Ivčenko: Da, razgovarali smo sa delegacijom Srbije. Njihove ključne poruke su bile da je potrebno ostaviti Rusiju u okviru platforme, jer je, kako su rekli, to diplomatska platforma gde možemo razgovarati o svim stvarima pa će možda u neko dogledno vreme ruski predstavnici reći da je ovde reč o ruskoj agresiji nad Ukrajinom.
To je sumanuto. To su predstavnici državne moći Rusije. Ukoliko bi ruski državni moćnici započeli pregovore o prekidu rata, o vraćanju svih okupiranih teritorija Ukrajini, zajedno sa Krimom (ukrajinsko poluostrvo koje je Rusija anektirala 2014. prim. aut.), o naknadi za obnovu zemlje, stav većine demokratskih država unutar Parlamentarne skupštine BSEC-a će se tada promeniti.
Ali, trenutno je sumanuto pričati sa delegacijom, odnosno sa grupom ljudi koji su predstavnici ruske državne moći. Upravo ti ruski državni moćnici ne žele da prekinu ovaj rat, oni čak ne žele ni da započnu pregovore o povlačenju svojih trupa sa teritorije Ukrajine.
RSE: Kako vidite stav Beograda da ne uvodi sankcije Moskvi, iako se Srbija usaglasila sa rezolucijama Ujedinjenih nacija i deklaracijama EU kojima se osuđuje invazija Rusije na Ukrajinu?
Ivčenko: Čini mi se da je potrebno da srpski zvaničnici razumeju da to nije rat između Ukrajine i Rusije, to je rat u kome je Rusija prekršila međunarodno pravo i da uzme teritoriju bilo koje države koju poželi, i to je rat u kome ima nameru da izmeni bezbednosnu infrastrukturu u Evropi.
Ovo je rat između Rusije i demokratskog sveta. Ako je Srbija deo tog demokratskog sveta, trebalo bi da znaju da bi posle Ukrajine to mogla biti Poljska (koja se graniči sa Ukrajinom, prim. aut.) i druge zemlje.
Ovaj rat je ostavio ekonomske posledice na svetskom nivou, cene gasa i nafte su skočile, došlo je do inflacije, ugrozio je ekonomske veze između država. Dakle, nije to rat dve države. Ako Ukrajina ne zaustavi Rusiju, ona može nastaviti dalje.
RSE: Srpski zvaničnici su u više navrata izjavljivali, uključujući i najviše zvaničnike pa i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da je zvaničan stav Srbije da podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine dok Beograd odbija da uvede sankcije Moskvi. Kako ocenjujete tu spoljnu politiku? I na koji način sankcionisanje Rusiji pomaže Ukrajini i narodu Ukrajine?
Ivčenko: To deluje kao bajka. Rusija koristi ekonomske veze sa Srbijom, ostvaruje profit od te trgovine i tim novcem proizvodi oružje, municiju, rakete koje ubijaju našu decu, trudnice i starije ljude.
Takva spoljna politika deluje smešno, jer Srbija Rusiji daje mogućnost da ostvaruje prihod kako bi proizvodila oružje.
U dva dana ‘tri koraka’ Beograda ka Moskvi
Boji li se Vučić Moskve?
Nesankcionisanje Rusiji daje joj neku vrstu privilegije. Sa druge strane, uvođenje sankcija ne bi bila direktna podrška Ukrajini poput pomoći u novcu ili naoružanju, ali bi to svakako bila značajna podrška i asistencija Ukrajini.
RSE: Kada govorimo o odnosima Srbije i Ukrajine, jeste li optimistični ili pesimistični? Na koji način vidite ukupne odnose dve države za recimo godinu dana?
Ivčenko: To je veoma kratak period, ali ja sam optimističan. Jer Srbija želi da bude članica EU. To je demokratska institucija, to je stvar vrednosti i susedstva i teritorijalne pripadnosti ljudi koji žive na tom prostoru. Ukoliko se Srbija priključi EU i drugim evropskim institucijama, to daje mogućnost Srbiji da bude demokratska država i da ostvari bližu saradnju sa demokratskim svetom.
To mi daje mogućnost da kažem, uzimajući u obzir činjenicu da je Ukrajina takođe kandidat za članstvo u EU, da će naši odnosi biti uspešniji u budućnosti.
Ali, trenutno, bilo bi dobro da Srbija shvati da ovo nije sukob između dve države, ovo je sukob između dve kulture, između kulture demokratskih zemalja koje poštuju granice, unutrašnju politiku drugih zemalja i izabrane predstavnike vlasti u drugim državama i Rusije, koja ima sasvim drugačiju kulturu.
RSE: Kakva je ekonomska saradnja Srbije i Ukrajine, a kakva je bila pre ruske invazije?
Ivčenko: Srbija i Ukrajina imaju ekonomsku saradnju u izvesnoj meri. Rat je svakako doveo do smanjenja te saradnje. Ranije je trgovinska razmena iznosila oko 400 miliona dolara, sada je simbolična, jer je ekonomija Ukrajine doživela značajan pad. Mi trošimo između 70 i 90 odsto naših prihoda na vojsku, na opremanje, naoružanje, municiju, tenkove, avione.
Ne trošimo taj novac na infrastrukturu, autoputeve, na različite inovacije, trošimo ga na oružje kako bismo odbranili svoj teritorijalni integritet.
RSE: U okviru Organizacije crnomorske ekonomske saradnje, osim Srbije članice su još dve države Zapadnog Balkana – Albanija i Severna Makedonija. Kako biste ocenili ekonomske odnose sa tim državama?
Ivčenko: Isto je kao i sa Srbijom. Trgovinska razmena je značajno opala zbog rata. Mislim da ne možemo govoriti samo o saradnji Ukrajine sa pojedinačnim državama, već o ekonomskoj saradnji unutar čitavog crnomorskog regiona. A ona je drastično smanjena zbog rata i zbog sankcija, što je dovelo do usporavanja saradnje u okviru Organizacije crnomorske ekonomske saradnje.
